Radnici fabrike automobilskih kablova Jura u Leskovcu su prethodnih dana pokrenuli seriju štrajkova i tako su podigli svoj glas protiv niskih primanja i nehumanih uslova u kojima rade. Podsećamo, zahtevi su: povećanje plate za 20 posto, prestanak korišćenja bonusa kao kazne kojima se radnici navode da ne idu na bolovanje, povećanje toplog obroka sa 250 na 400 dinara i veće odvajanje sredstava za održavanje fabričkih toaleta. Nakon što je više od pola zaposlenih učestvovalo u blokiranju prve smene u petak (07.06.) isti uspeh je ponovljen u ponedeljak (10.06.) Čitave proizvodne linije su ostajale bez 30% do 40% posto radništva a utorak , 11.6., je Dan D. Iako je današnji dan presudan za uspeh ovog konkretnog štrajka, on označava samo POČETAK jedne duge kampanje. Za danas (11.06.) najavljen je celodnevni štrajk uprkos pritiscima. Administracija je počela da pravi spiskove radnica i radnika koji učestvuju u štrajku. Menadžment za sad ne želi da pregovara sa zaposlenima, štaviše oni žele da im ukidaju bonuse, pa čak i da im neosnovano prete otkazom, iako po zakonu radnici imaju pravo na štrajk i, samim tim na sva navedena prava.
„Jura“, prozvana „Fabrika iz Pakla“ ima dugu istorije eksploatacije i nehumanog tretmana radnica i radnika. Južnokorejski investitor je nemilosrdno gazio po ljudskom dostojanstvu zaposlenih još 2016. godine kad je zabeleženo da je, u fabrici koja se u letnjim mesecima pretvara u užarenu pećnicu, bilo fizičkog nasilja prema zaposlenima (udaranje metalnim štanglama) i seksualnih nasrtaja na radnice. Zaposlenima je govoreno da, ako žele da odu u toalet, to izbegnu tako što će „nositi pelene“. Ukoliko se radnik ili radnica povredi, a hitna pomoć koja dođe na lice mesta prosudi da nije u toliko teškom stanju da mora u bolnicu,onda ta osoba mora da se vrati na radno mesto. Investitor je, povrh svega, za svako radno mesto dobio po 10.000 evra od države dok su zaposleni radili za crkavicu ucenjeni otkazima, a licemerni direktor kompanije Jura izjavljivao da se radi „po srpskim zakonima i propisima“. Da li su naši propisi vezani za popuštanje pred siledžijama, mobing-mafijom i seksualnim predatorima i isfrustriranim bićima koja vide radnike kao roblje? Šta je ova država radila sve ove godine (Jura je svoju fabriku u Leskovcu otvorila 2012. godine !!) ?!
SECIKESE I GLAVOSECI
Da li to znači da ste, ako se jednom zaposlite u stranoj firmi na teritoriji svoje zemlje, vi postali nebitni za sopstvenu zemlju? Inspekcije rada dolaze (kao što je došla još jedna, 10. juna) ali problem ostaje. Pogledajmo neslavni istorijat ove kompanije: u tri fabrike više hiljada eksploatisanih ljudi dirinči za visoku stopu profita nekolicine stranih biznismena. Vlasti ove zemlje su, i prethodna i ova, aktuelna, bukvalno prodale svoje radnike. Progoni sindikalaca i fizičke pretnje su uobičajena slika a svako „talasanje“ nailazi na brutalan odgovor koji može biti i mafijaška pretnja sečenjem glave što se videlo 2021. godine kad je Jura povela proces protiv predstavnika Samostalnog sindikata metalaca Srbije Predraga Stojanovića zbog „narušavanja ugleda“. O kakvom ugledu govorimo, o kakvoj profesionalnosti, časti i ponosu?!
Jedini kojima se gazi po dostojanstvu, časti i elementarnoj egzistenciji su radnice i radnici Jure. Oni svojom hrabrošću i borbenošću uprkos užasnim pritiscima, uspevaju da nastave svoju pravednu borbu protiv dahijskog iživljavanja. Društveni pokret Plamen je uz njih, ne samo na rečima, već i na delu, u Leskovcu, gde aktivno pomažemo njihovu sindikalnu borbu. Promene u Srbiji moraju krenuti od onih koji su najugroženiji i koji ne mogu izgubiti ništa osim svojih okova. Borba se nastavlja i završiće se trijumfom onih koji su za poslodavce ništa, onih koji će biti sve.
ALEKSANDAR NOVAKOVIĆ i MARKO ĐORĐEVIĆ
Blog Društvenog pokreta Plamen 