NEDELJNI KOMENTAR: KO KONTROLIŠE VAŠE VREME KONTROLIŠE I VAS

     Sigurno ste se million puta zapitali: Zašto moram da radim osam ili više od osam časova? Da li ću zaista svojim dužim boravkom na radnom mestu biti bilo kako produktivnija/i? Odgovor je, naravno, porazan: nema potrebe za vašim dužim boravkom na poslu. Štaviše, u Francuskoj se odavno ide prema skraćenom radnom vremenu. U tom zemlji je, vlada Narodnog fronta još 1930-ih “izmislila” plaćeni godišnJi odmor. I, da, u toj istoj zemlji šef ne sme da vas kontaktira po završetku radnog vremena. Nema onog: Fransoa, slušaj, ima ono da se odradi pa se stvori u radionici u subotu u jedan, oket?  E, ako je već tako, zašto ne krenemo za ovim francuskim primerom?

    Ova pandemija nam je ionako pokazala koliko poslova može da se uradi od kuće. Ritam posla se može prilagoditi – neki, koji su brži mogu završiti svoje poslove pre vremena, odvojiti više za slobodno vreme, drugi rade laganijim tempom ali uspevaju da obave zadatak a pauze sami određuju itd. Ali, u slučaju najvećeg broja profesija, neophodan je dolazak na posao. Radni sati su od osam do dvanaest časova.Vreme provedeno u prevozu- najčešće od sat vremena pa naviše. Dodajmo tome da, kad se probudite, vi više niste, u neku ruku, u svom stanu već ste “u mašini”: brzo sređivanje, doručak, pakovanje. Plus vreme koje vam je potrebno da “dođete sebi” kad se vratite kući.

KVADRATURA ZATVORSKOG KRUGA

    Koliko vam je slobodnog vremena, zapravo, preostalo? Šta radite kad, iznureni, dođete kući? Nakačite se na internet, čitate trivijalije da bi “odmorili” mozak? Provodite “kvalitetno vreme” kako kažu u SAD, sa svojim najbližima? Zurite u spotove na tv-u usred predizborne trke? Zaspite u deset uveče? I tu dolazimo do poente začaranog kruga: vaša produktivnost može biti optimalna oko trećeg-četvrtog sata na poslu a posle počinje da opada. Pa zašto onda radite toliko? Nije u pitanju profit već: KONTROLA. Vi, “u potrazi za izgubljenim vremenom” nemate vremena da razmišljate o svojoj sudbini, o svom položaju, a kamoli energije ili volje da bilo šta promenite. Čak i ako radite od kuće, poslodavac će često da vas kontaktira i kad prođe radno vreme jer: pandemija je, gde bi bili nego kući,  a i kad prođe, imate da mu se javite kad nazove (ono sitnim slovima u ugovoru) inače…aufiderzen! Radni čovek ne može uteći od tog pritiska i glupih restrikcija kao u jednoj firmi u kojoj zaposleni, koji su radili za kompjuterima, nisu mogli da imaju internet pristup sajtovima za zapošljavanje. Zašto? Da ne bi otkrili kako je šef raspisao konkurs za mesto s kojeg će biti uskoro otpušteni što je potpuno sumanuto jer: mnogi imaju kompjutere kod kuće a o mobilnim telefonima i da ne govorimo. Zaključak je jasan: nemojte vi ništa da mislite, ima ko će da misli za vas, da bdije nad vama, tu i tamo možda da neki bonuščić, budite srećni – zurite u televizor, nalijte se a ako vam je zapelo za zdravlje eto vam joge i “džoge” po parku u pola jedanaest uveče ili šest ujutru. Ko preživi-pričaće!

     Ne kaže se slučajno daj mi malo vremena da razmislim. Gazde to znaju i zato, s obzirom da 99 posto nas nema gotovo ništa ili umišlja da ima nešto jer su uzeli silne kredite, jedini kapital s kojim raspolažemo, pored naše snage i znanja,  a koji je zlata vredan, je vreme. Ljudi koji imaju dovoljno vremena mogu, bile njihove zemlje siromašne ili ne, da zagospodare svojom sudbinom, formiraju sindikate i vrate pravo ugrabljeno a takvi su pretnja za svaku vlast čiji je glavni cilj da ih iscedi i drži pod kontrolom jer kontrola znači moć.

ALEKSANDAR NOVAKOVIĆ

Premijera novog videa je u toku