NEDELJNI KOMENTAR: A ONDA ĆEŠ SE IZVINITI ĐURI ŠTO TE TUKAO

Branislav Šušnica, predsednik opštine Bačka Palanka, lice užasa

Ono što vlasti u Bačkoj Palanci, nakon pogibije trineaestogodišnjeg deteta rade unesrećenoj porodici i svojim sugrađanima je slika brutalnosti i bahatosti bez presedana. Neobezbeđeni kablovi pod naponom koji su prvo uzeli život dede a zatim i deteta i dalje nisu pomereni a izjave predsednika opštine ulazi u anale gadosti. Gnevni građani Bačke Palanke su pozvani od članova unesrećene porodice da ne demonstriraju. Kablovi su ostali gde su i bili. Vlast je odlučila da je lakše da se sto godina diskutuje i prepucava nego da se kablovi srede za jedno popodne pre nego što još neko nastrada. Čak i kad očigledna fizička opasnost postoji oni ne pristaju na bilo kakve korekcije jer one automatski znače da su bili u krivu. A naprednjaci nikad ne smeju biti u krivu, čak ni njihov najmanji šraf,  bezosećajni, brutalni predsednik opštine. Batinaši i “grupe za pritisak” su uvek tu. Ako nema realne opasnosti za režim ona se može izmisliti kao što je slučaj posete bezbedonosnih “eksperata” iz BIA koji su zamolili mog poznanika da uništi sopstveni FB nalog jer preko njega napada nepomenika i vlasti. Zaređalo se po kućama…. Dolazi do pandemije “ćutologije”.

Ni  majski užasi  kojima je posvedočila cela zemlja, ni veliki broj „nesrećnih slučajeva“, od naplatne ampe kod Doljevca do eksplozije u fabrici u Lučanima, ništa ne može uzdrmati one koji pretnjama, potkupljivanjem i otvorenim fizičkim nasiljem održavaju svoju vlast. Što vreme duže prolazi to su njihove izjave luđe a sila očiglednija. Iako bi nekome izgledalo nepovezano, njihovoj bahatosti daje vetar u leđa i izjava američkog ambasadora Kristofera Hila da je Srbija na dobrom putu te da idemo ka Evropi i Zapadu a prave vrednosti se izgleda brane dronom zakićenim američkom i srpskom zastavom ko što poručuje stanoviti DJ Žex.

Vlast ubija ljude ove zemlje po nekoliko puta: odurnim životom u koloniji, svakodnevnim ponižavanjem, mnoge tako što prodaju svoj lični integritet za egzistenciju, potom ih ubija direktno fizički svojom bahatošću i direktnom brutalnošću, potom ubija pravo njihovih najbližih na žalost i gnev, gušeći pritom svaki protest, neretko uspevajući da natera članove porodica da odstupe od žalbi,  zatim zatirući sećanje javnosti na one čiji su životi oteti i, na kraju, ubijajući naša srca. Dva života su uništena u Bačkoj Palanci a komentar mnogih je danas:“ To je daleko od mene, nesreće se dešavaju, šta ćeš, takav je život!“ Od te smrti veće nema.I baš zbog toga, zbog života i zbog kičme, treba ih skloniti s vlasti pre nego što dođe do opšteg pomora koji će se pravdati sa „takav je život“. Niko nema pravo da “oprosti” vlastima jer tako čini svaki život bezvrednim, i onaj oduzet i one koji su ugroženi ili će biti oduzeti. Ne praštajmo, nikad!

ALEKSANDAR NOVAKOVIĆ