NEDELJNI KOMENTAR: Što se nisi prod’o?

Ako napadamo ono što simbolizuje ovo zlo: štetočinske institucije, kriminal koji je deo države, korupciju kompradorske (sluge inostranog kapitala koje rasprodaju naše resurse, prim.aut.) elite to je samo deo priče. Šta ćemo sa kapilarnim širenjem SNS otrova i korumpiranjem narodnih masa? Jurišamo ga mi jurišamo na Skupštine, gradske, republičke, pokrajinske al uzaman. Niti ima volje nit ima mase za tako šta. A zašto? Zbog korupcije, ali ne onakve nad kojom lamentuju “opozicionari”, baveći se, kao što rekoh, samo delom priče.

Nema borbe za socijalnu pravdu i istinsku, a ne buržoasku, vladavinu prava ako ne postoji jasno povlačenje linije između onog što se sme i što se ne sme. Ne sme se sarađivati sa ovom okupatorskom vlašću koja, napominjem, vlada u ime svojih gramzivih interesa ali i u ime stranih “investitora”, tj. sila koje su isparcelisale našu zemlju kao tortu. Kriška Kini, krišketina Nemačkoj, manje ali lepo parče Rusiji, Emiratima ukras – Beograd na vodi, zeleno parče-Vojvodina- Saudijcima itd. Ne može se biti deo bezočnog sistema koji tlači i ubija, hapsi, cenzuriše, vedri, oblači i reći “i ja patim”. Zaposliti nekog preko SNS veze pa reći “ne bi ja al rod mi je” ili pognuti glavu, uzeti člansku kartu nepomenikove sekte i reći “mor’o sam zbog đece”. Ne mora se ništa na ovom svetu osim jedne stvari koja je, sama po sebi, jeziva i konačna – mora se samo umreti. Kako ćeš živeti-to je stvar izbora. Kakvog-takvog, ponekad skučenog, ali izbora. Svaki put kad neko kažete da je morao pokažite mu nekog kome je gore pa nije pognuo glavu. Ima ih itekako.

A kako to u praksi funkcioniše? Još pitate? Ima li SNS 700 000 članova u zemlji koja ima 6,5 miliona (ako i toliko) stanovnika? Da li tih 700 tisuća imaju neke rođake, poznanike, prijatelje, očeve, majke, braćiu, sestre? Imaju. Da li im sređuju nešto, ma kako to sitno bilo i za to dobijaju glasove? Da. Svako od njih da angažuje po dvoje i eto nama 2,1 milion sigurnih, kupljenih glasača SNS. O ovome se, ne mnogo često, govori u opozicionim medijima. Baš kao i o smeštanju SNS kadrova po partijskoj liniji na, često izmišljene, poslove. Delom je to zbog toga što se nadaju da će pridobiti ponekog SNS birača tako što ih neće prozivati i moralisati im a dobrim delom zbog toga što znaju da će, kad i ako dođu na vlast, preuzeti isti sistem od SNS samo će sad zapopšljavati svoje, lepe, mlade i pametne (tako kažu) a zbog kupovine socijalnog mira zadržati buđave SNS-parazite u kancelarijama. Ono što će biti rezultat je novo uvećavanje državnog aparata koji će biti potpuno ili skoro potpuno neefikasan. Ali, bitno je da se vlast pobrinula za “svoje”. Jel se neko seća izraza “žuta banda” i zašto se danas ne koristi? Pa, možda zbog toga da ne bi uvredili dobar deo članova SNS, bivših “demokrata” i inih.

Vidite, i “patrijote” i “evropejci” imaju u suštini isti odnos prema državi – ona je prćija koja se koristi za obezbeđivanje svojih i kupovinu glasova srednje i niže srednje klase. Oni ispod ostaju ispod i daje se “tri hiljade za gospođu”, ulje, šećer, sanduče za poštu, dok vlast (i bukvalno) orgija. Njima nije stalo do zemlje kao celine, do dobrobiti svih građana. Oni kojima je stalo bi rasporedili prave ljude na prava mesta, skršili kapitalizam, rasteretili državni aparat. Ne znači da bi neki nazovi-političari ostali bez posla. Imate neke škole, zanate, doškolujte se, zaposlite u fabrici, na građevini, prodajte robu na pijaci. Nemojte samo reći da vam je ispod časti jer vi časti nemate a da imate ne bi bili uz ove pijavice.

Neke stvari u ovoj zemlji nemaju cenu. U očima vlasti ono što nema cenu je bezvredno jer se ne može profitirati iz njega. To je tačno – ne može se steći ništa čašću, obrazom, doslednošću i borbenošću. Ali, može se spasiti. Cela zemlja. Ima li to cenu? Hajde, zapitajte se onda šta nam je potrebno, pored obaranja ove vlasti. Ovaj lanac ucena i podmićivanja mora biti izlomljen, kariku po kariku. Shvatite da oni koji su potkupljeni to rade u korist svoje štete. Oni dobijaju pare od države, koja je opet pozajmila pare od stranaca, da bi životarili. Ali, koliko još država može da se zadužuje? I šta će biti kad više neće moći da ih plaća? Sve će doći na naplatu, pre ili kasnije, a s obzirom kakve troškadžije imamo na vlasti – pre. Šta će onda biti? Da li ćemo imati zemlju? Nemojte mi lamentovati o tome kako je nemoguće da išta promenimo i kako Srbiju svi mrze. Do vas je stvar. Do vas 700 000 hiljada i onih koje ste kupili. Vi imate političku i etičku odgovornost za ono što se događa u ovoj zemlji. Daleko od toga da je druga strana bezgrešna ali – prvo vi pa tri mesta prazno.

Samo vlast koju narod kontroliše je vlast koja pazi da se ne prezadužuje i deluje u skladu sa mogućnostima i dugoročnim ciljevima. Takva vlast ne može i ne sme podmićivati i praviti od nas izbeglice i robove.

ALEKSANDAR NOVAKOVIĆ