Srpski patri(j)otizam je lažan, nepostojeći. Ako ga je i bilo u nekim formama, mrtav je. Kažem AKO. Zašto? Imale su te „srbske“ legende priliku da odu do Kosova, do BiH, do Crne Gore i ništa. Ni mukajet. Poslednje pribežište hulja ne postoji u svojoj rigidnoj, ideološkoj formi. Ono čega ima je trogloditsko busanje u prsa, merenje gena, cela četničko-putinofilska ikonografija sa svojom tragikomičnošću. Postoji manipulisanje tim pojmom u ime sebičnih ciljeva. Postoji još nešto: strah da će vam neko zbog pogrešnih reči na račun ovih naci pojava razbiti glavu. Verovatno neko iz batinaške navijačke družine.
Nema iskrenog nacionalizma već neke gadosti na nivou folklora i pesmica Beogradskog sindikata. Šta imamo? Demokratiju? Sa nameštenim izborima i zakonima koji onemogućavaju one koji imaju manje od nekoliko miliona eura da ozbiljno uđu u politički život? U tu frazu buržoaske države niko živi ne veruje. Pitajte ljude na ulici i reći će vam, ne retko sa ciničnim osmehom, da tu voćku u Srbiji ne gajimo.
Pravna država? Hajte molim vas. Nemamo ni pravo ni državu. Lozinka: Zaga zove da je love. Ispod koje kutijice od tri je trenutno krije naš šibicar?
Imamo li vojsku, policiju i čemu služe a uz to i ne rade? Za održavanje režima i patetično zveckanje oružjem.
Gde je teritorija, populacija? Neodređene granice, praznimo se, natalitet drastično pada.
Obrazovni, zdravstveni sistem? Kolaps.
Pa, ako vlast nema ništa od pobrojanog, šta poseduje osim dugova koje, ionako, oni neće plaćati?
Vlast i njeni poslušnici imaju kapital, sredstva za proizvodnju, tapiju na narodnu ledinu. Dakle, sve se svodi na jedno: lova. Za lovu nas prodaju, za njihovu pokradenu lovu ginemo, lovom nam, a na ime dugova, s vremena na vreme pokušavaju da začepe usta. Pošto znaju ali iz tobože razloga kućnog vaspitanja a, u suštini, kukavičluka, brojni pripadnici srednjeg vi višeg srednjeg sloja ( o „elitama“ da ne govorimo) znaju o čemu se radi. Oni se ne plaše ni krize, ni nasilja na ulicama (neće valjda baš mene), ni nacionalizma, ni siromaštva, ni očajanja naroda, ni odsustva perspektive, ni gladi, ni studeni. Skoro su pa div-junaci, zar ne? A zašto se ne plaše? Ne zbog toga što su hrabri već zbog toga što veruju da postoji samo jedan problem: mogućnost da neko sve uzme. Recimo, dođe neki komesar i kaže : „ Ovo što ste činili je pljačka! Zaplenjujemo vašu imovinu, ili jedan njen deo, u ime radnih ljudi ove zemlje“. E, zbog toga će svi oni, bili za nepomenika ili ne, stati u jedinstveni Lova-front. Da se ne ponovi „crveni teror“. Loša bila 45, rasula nas širom sveta peva onaj ustašoid Tompson a više klase Srbije klimaju unisono.
E, zbog svega gore pobrojanog, ne zovite me na mitinge, proteste, šetalice, izborčiće, peticijice, konferencijice, jalova sastančenja, tribine, presice, kongreščiće, rezolucijice, deljenja letaka, cimanja za rukav po ulici, vijanje sa notarima-krpeljima i donatorske krkanluke, koktel-partije i kanapee! Ako treba generalni štrajk ili da se nešto blokira ili zauzme-tu sam. Toliko o tome. Over and out.
ALEKSANDAR NOVAKOVIĆ
Blog Društvenog pokreta Plamen 