Situacija u leskovačkoj Juri, o kojoj smo već pisali, daleko je od razrešenja. U utorak, 11. juna, organizovana je potpuna obustava rada. Menadžment je, po započetoj obustavi rada, iznova počeo sa pritiscima. Zahtevalo se da zaposleni potpisuju lažne ispisnice iz sindikata, bilo je organizovanog zastrašivanja, a upućivane su i pretnje otkazima. Najavljene su prijave od strane Samostalnog sindikata metalaca Srbije protiv poslodavaca koji svojim zastrašivanjem opstruiraju štrajk. Ovi potezi uprave su kontraproduktivni, kako za zaposlene, među kojima se stvara razdor, tako i za upravu, koja svojoj korporativnoj centrali već danima prijavljuje umanjenu produktivnost.
A razloga za brigu kapitalisti imaju napretek: 11. juna je polovina zaposlenih leskovačke Jure zaustavila najveći broj pogona u sve tri smene, a 12. juna su im se pridružili i magacioneri. Ova demonstracija sile od strane organizovanog radništva nije promakla jastrebima korejskog menadžmenta. Panika koja hvata ove kapitaliste pred gubitkom profita je evidentna i neumitno vodi rešenjima koja su sve samo ne demokratska i zakonska. Znajući sve ovo pitamo se, mogu li oni koji vode ovu zemlju ostati hladni prema gnevu radničke klase? Oni će, kao i uvek, pokušati da ignorišu celu priču i osloniti se na „pregovore“ zaposlenih i uprave. O kakvim pregovorima govorimo dok se ljudima preti njihovom golom egzistencijom? Da li govorimo o onim prvim pregovorima koji su, dva puta zaredom, bili odbačeni, ili jučerašnjim u kojima je pregovarački tim kompanije nenadležan da ispuni bilo koji zahtev? Šta je za one koji obrću desetine miliona evra godišnje povećanje radničke plate od 20 %?
Šta je suština ove faze radničkih borbi u Juri? Kapitalisti se boje radnka, njihove siline, mase i organizovanosti. Samo u prethodnih 20 sati, preko 150 kolega iz račanske Jure potpisalo je peticiju podrške zahtevima štrajka u Leskovcu. Danas se sindikat odlučio za štrajk upozorenja i najavio novu turu štrajkova iduće nedelje. Dakle, iako ovaj plamen još uvek nije zahvatio 100% radništva, sindikat još uvek ima inicijativu. Na potezu su kapitalisti i fabrička uprava. Oni ne mogu preko noći izmestiti fabriku i naći neke druge zaposlene bez velikih materijalnih gubitaka na koje nisu spremni. Niti mogu popuniti redove novim, pokornim radnicima koji će zameniti one otpuštene. Odakle da ih dovedu? Gde da ih nastane? Nema Leskovac drugih radnika Jure do ovih i nema drugog razrešenja ove situacije do ispunjenja svih zahteva leskovačkih sindikalaca. Društveni pokret Plamen se bori rame uz rame s leskovačkim radnicima i daje punu, drugarsku podršku! Borba se nastavlja!
ALEKSANDAR NOVAKOVIĆ I MARKO ĐORĐEVIĆ
Blog Društvenog pokreta Plamen 