SAOPŠTENJE ZA JAVNOST DRUŠTVENOG POKRETA PLAMEN POVODOM PROTESTA PROTIV KRAĐE IZBORA

DPP je još od raspisivanja vanrednih parlamentarnih, pokrajinskih i pojedinih lokalnih izbora (pa i pre toga) prognozirao da neće biti ispunjeni zahtevi protesta Srbija protiv nasilja i da će doći do velike krađe izbora, što se, nažalost, ispostavilo kao tačno. Izbori u Srbiji, u kojoj je podela vlasti ukinuta, postali su apsurdni. U javnosti su određeni, i dokumentovani svi oblici nezakonitog delovanja vladajuće i kriminalizovane parapolitičke organizacije koju predvodi tzv. predsednik republike. Vrh ove zemlje deluje u sadejstvu sa organizovanim kriminalnim grupama pod zaštitom parapolicijskih struktura. Samim tim, ne mogu se prihvatiti rezultati nijednih izbora, bili oni republički, pokrajinski, beogradski ili lokalni.

Podsećamo: Takozvani  predsednik je još 15. marta 2020. godine raspustio marionetsku Skupštinu i Vladu te suspendovao Ustav i zakone i uveo ličnu diktaturu prigrabivši u svoje ruke sve grane nekada ustavom definisane grane vlasti. Iz toga proizilazi da nam ovakav, razoreni državni aparat, ne treba niti nam može pomoći. Ono što je neophodno je stvaranje nove republike. Da bi do toga došlo neophodno je da dođe do obaranje aktuelnog režima i formiranja prelazne, tehničke vlade koja će ostvariti preduslove za izbore na svim nivoima. Ova Vlada bi imala podršku od širokog, narodnog fronta antirežimskih snaga kao i svih onih javnih ličnosti koje se nisu iskompromitovale saradnjom sa režimom. Ono što bi, po našem predlogu, privremena Vlada morala da uradi je:

1) Oslobađanje svih političkih zatvorenika koji su uhapšeni od strane aktuelnog režima i plaćanje odšteta svim žrtvama režima

2) Izdavanje dekreta o lustraciji korumpiranih i kriminalnih političara i državnih službenika koji sarađuju (ili su sarađivali) sa aktuelnim režimom. U skladu s tim, pripadnici svih kriminalnih struktura kao i vođe i inspiratori kriminalnih organizacija i poduhvata moraju biti pohapšeni i suđeni a opljačkana imovina oduzeta.

3) Izdavanje dekrete o slobodi medija i zabrani televizije poput TV Pink koje su režimske, poslušničke trovačnice duha

4) Obavljanje čišćenja i reorganizacije pravosuđa (prvenstveno tužilaštva i sudstva, uključujući i advokature), policije, vojske i tajne službe od kriminalnih i korumpiranih elemenata

5) Poništavanje ili stopiranje svih ugovora sa kompanijama, domaćim i stranim,  koji su štetni po interese naše zemlje

6) Obustavljanje javnih izvršenja, deložacija, kršenja sindikalnih prava i drugih oblika represije prema građanstvu

7) Obezbeđenje uslova za realno ekonomsko funkcionisanje države i poboljšanje stanja građana vodeći računa o cenama energenata, usluga javnih servisa i životnih potrepština. Samo građani koji nisu egzistencijalno ugroženi su zaista slobodni građani.

Pozivamo na formiranje opštenarodnog, antimafijaškog fronta koji može postati prva stepenica u ostvarivanju prvog člana našeg Ustava u kojem stoji da je Republika Srbija zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama.

Da bi se Srbija razvijala dalje, i postala republika radnih ljudi,  neophodno je da padne štetočinska vlast koja jedanaest godina rasprodaje, tlači, unižava, krade, hapsi, prebija i ubija. Opštim štrajkom protiv opšteg zatiranja i rasula! Borba se nastavlja!

O „KARIKAMA“ I „LANCIMA“ SNS VLASTI

LANAC JE JAK KOLIKO I NJEGOVA NAJSLABIJA KARIKA

SNS režim ne stoji na bogatim i siromašnim članovima stranke već na srednjem sloju društva koji je u otvorenom ili skrivenom odnosu zavisnosti od vrha režima. Oni zavise od režima za sopstvena redovna primanja. To je zato što su najbogatiji SNS profiteri preuzeli državu i samim tim postali defakto vlasnici javnog sektora i onih delova privatnog sektora od kojih zavisi funkcionisanje države. Ucena postoji tamo gde SNS dominira službom i javno ucenjuje i preti. Tamo gde SNS ne dominira nema ni ucena ni pretnji već postoji odnos prećutnog dogovora – „vi nama funkcionisanje institucije (bez pobune!), a mi vama platu“. To nije ucenjenost ni zastrašenost nego dogovor između zaštitnika i štićenika (klijentelizam). Ovi delovi radnog naroda često nisu i čak ne moraju biti deo stranke da bi bili ključni u funkcionisanju režima (tajni klijenti). Kada naprave još jedan korak ka režimu i ozvaniče svoj dogovor oni postaju zvanični štićenici režima (javni klijenti). Tada uz svoje redovne obaveze u funkcionisanju institucije moraju i npr. da donesu sigurne glasove. Takvi javni klijenti mogu zauzvrat računati na dodatne kontrausluge pored primanja redovne plate. Međutim, ukoliko ne naprave taj korak i ostanu u statusu tajnih klijenata, a protivrečnosti Vučićevog režima ih direktno ugroze, oni postaju njegova najslabija karika.

LABRUS