Htedoh da ovaj članak nazovem uništavanje ekonomije, destrukcijom tako rekuć, ali se onda setih da je stanoviti Dinkić, jedn od glavnih aktera u uništavanju naše ekonomije, upravo tako nazvao svoju knjigu koju je dilovao kao lek on one Miloševićeve apokalipse. Od Miloševića via Dinkić stigosmo do trećeg jahača apokalipse – nepomenika koji se hvali kako je oborio javni dug sa 52 posto BDP na 47 posto dočim se u drugom članku, preuzetom sa Slobodne Evrope, kaže da dug može lako otići na 100 posto BDP a možda i probiti sve limite i otići na grčkih 300 posto BDP. Zadužićemo se dodatnih 18 milijardi evra do 2027. za nepomenikov “Skok u budućnost- Srbija EXPO 2027” a tu su i francuski vojni avioni – famozni Rafali, što dodaje cifri još tri milijarde evra. Prosečna plata će, zahvaljujući ovom sumanutom zaduživanju porasti na 1400 a penzija na 650 evra. Zaboravlja se pritom da naš evro nema realnu vrednost koja je oko 117 dinara a realno mora da vredi duplo toliko. Dakle, ako ćemo pravo, te plate će biti realnih 750 evra i manje, a penzije pola od toga. Ako ne verujete – idite u prodavnicu i pogledajte podivljale cene. Ne sumnjam da će nepomenik napraviti još neka zaduživanja u narednom periodu. Biće fabrika, puteva, železnice, porodilišta, gušićemo se u poslovnim ponudama i profitu, kažu neki.
Pa zašto se onda ne zadužiti kad će nam se sve to vratiti? Naši dugovi se već sad bliže cifri od 40 milijardi evra, šta je još dvadesetak milijardi evrića? Evo, Grčka i dalje postoji. Prezadužena je ali je to bila poslednjih pedesetak godina, a tu je i taj narodski izraz: Dužan sam ko Grčka. Nije to toliko strašno. Na kraju krajeva, dno je daleko. Jedno je 50 a drugo 300. E, stvar je u tome da bogate zemlje, sa zaleđinom, mogu sebi da dozvole veliko zaduživanje. Ako se neko seća, u vreme kad je SFRJ grcala pod dugom od 20 milijardi dolara malena Belgija je dugovala duplo toliko. Ali, kaki ste vi Belgijanci, taka vam je Milka Planinc kraljica Belgije (ili neko drugi iz Predsedništva). Paketi pozajmica su uvek, pod pokroviteljstvom MMF, iza kojeg stoje velike sile, pre svega Zapad, dizajnirani tako da bogati budu još bogatiji a siromašni još siromašniji. Dug nije samo zao drug već opasna droga koja od države pravi ovisnika koji traži sve više i više i u tom procesu se kao ljudsko biće degradira i fizički propada, moleći da dobije još jednu dozu na pozajmicu. U slučaju džankija, završava se u kriminalu, prostituciji, zatvoru ili ludnici a na kraju – na groblju. To isto važi i za državu. Privremeni osećaj komfora (imamo nove puteve, eheeeej, a vidi samo te nove fabrike (koje će biti zatvorene čim nas stranci iscede)) i “urađenosti” odlazi kad vas pusti dejstvo droge ili novca i osetite posledice.
Naravno, prvi koji će osetiti posledice politike koja je bazirana na otimačini i rasprodaji narodne imovine će biti najugroženiji slojevi. Ali, s vremenom će to stići i do onih koji su zaseli po kancelarijama državnih firmi i institucija, a tada neće biti prostora za manevrisanje. Penzioni sistem-ne postoji, nema socijalnog ni zdravstvenog, ničega da ublaži pad. A zbog čega? Zbog toga što su resursi naše zemlje predati drugima na korišćenje. I to nepovratno. Za razliku od spomenute Grčke, mi nemamo hiljade ostrva na rasprodaju niti pomorsku flotu a ni turisti nas ne ljube. Pa šta imamo onda? Jedni druge. To nam je najveći kapital i moramo ga iskoristiti dok ovaj ladolež ne dotera zemlju do tačke odakle nema povratka. Ako mi ne krenemo da ulažemo u sebe-niko neće.
ALEKSANDAR NOVAKOVIĆ
Blog Društvenog pokreta Plamen 